земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио. Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.

Опазивши Перу обоје застадоше. Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.

— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?

Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.

— Ја... ја би... — промуца и застаде. Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...

Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о