I.

Крсно Пере Карантана.

Перо Карантан, висок, сухоњав младић, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика. На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа. Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.

— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај,

Метаподаци

  • Женидба Пере Карантана : ELTeC издање
  • Ћоровић, Светозар (1875-1919)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Александра Томашевић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1905 - Мостар
  • Лиценца