сваку вече. Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао. Раније је затварао магазу и хитао свирачицама. С њима је пио, с њима остајао до зоре. Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао. И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи. Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:

— Опет је он кршан!... Он ће и опет бити мимо остале.

III.

Ријеч двије о прошлости Пере Карантана. Његова прва љубав.

Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу. И Перо остаде самац, сам на св’јету без икога свога, као отсјечено дрво у гори, што се каже. Знао је, да више никога код куће затећи неће кад