— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?

— Sehr gut — одговори она, попријевтиши му прстом.

А Перу нешто заголица. Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи. Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.

Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто. Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк. А њему драго. Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе. Опет је пољуби.

— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.

— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо... Нека још!

Јефтан се ђаволасто осмјехну. Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...

Иза тога Перо је трчао у механу