собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?
— Зашто? Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.
— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?
— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!
— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...
Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.
— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.
— Сретно! — заграјаше сви...
Пушке запуцаше.
А учитељ поче здравицу...
Метаподаци
- Женидба Пере Карантана : ELTeC издање
-
Ћоровић, Светозар (1875-1919)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Александра Томашевић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1905 - Мостар
- Лиценца