и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.

— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!

— Ето га! — завика још неко.

Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак. Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.

— Он је! — узвикнуше.

— Није!

— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!

Сви наврвише на тесту и почеше се гурати. Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу. Прште негдје и нечија боца.

— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!

— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...

— Сведно... Ти само пази!

Кола се приближише и весели Данило