ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима. Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.

Неки постадоше и нестрпељиви чекајући. Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ? И почео се љутити. Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.

Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.

— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном. Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...

Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек