се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.

Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.

— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити... То је... знаш... да не би било каквих неприлика.

Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.

— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ