соли и хљеба с нама појео... Њега свакако треба боље дочекати него друге. Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...

— А која ли му је млада? — упаде Обрен.

— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари... Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова. Ама то не смета!.. Ми ћемо му бити сватови!

— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!

— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...

— Хоћемо!..

Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити. Јефтан застаде.

— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља. Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.

— И чутуре требају, — бржебоље