му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.

— Тако је. Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...

И обојица изађоше из собе.

— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.

Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.

Долазим у петак. Поздрави пријатеље. Перо.

Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе. Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.

XIV.

Припреме за свечан дочек Пере Карантана.

Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у