— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем... Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...

Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.

— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?

Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.

— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...

— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?

— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..

Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.

— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу