против вама... Но ја вас више нећу затварати... Слободни сте!

— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!

— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...

— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...

И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.

У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата. Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.

— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док