Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан. Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме. Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио. Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје. Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...

Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином. Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови. Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу. Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове. Срећа, што крава није била