мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?

— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити. Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...

Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.

— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...

— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.

— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах... То је, наиме, потребно... Видите, како ово доликује