— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар? Моме је, брате, било име Аћим...

— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети... Сад морате са мном.

Перо се не смједе даље противити. Обуче се и пође у полицију.

Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата... Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују. На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије. Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати. Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...

Метаподаци

  • Женидба Пере Карантана : ELTeC издање
  • Ћоровић, Светозар (1875-1919)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Александра Томашевић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1905 - Мостар
  • Лиценца