гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?

— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.

— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан... Тако ме сви зову...

— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.

Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.

— Мене да водиш? Мене? — запита готово грубо.

—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.

Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.

— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?

— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.

Перо се замисли.