ћу ја да своје дијете не видим сваки дан? Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам... А сад — да оде тако далеко...

— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога. Кажи, нек се од мене не боји пријеваре. Ја воде никад не сипљем. Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино. А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...

— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори. Ако је ти не разговориш, ко ће други?.. А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно. Још је дијете, па ће се научити свеме. Полахко ти с њоме.

— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...

Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу. Малена, танка, сухоњава