сам га пио и пио би га вазда. Да ме и сад ко понуди, не би рекао „нећу“.

— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно? Љевшега а јефтинијега нема у земљи. Никола Бубало прича свијету да је његово боље. А лаже!.. Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати. Он, чак, сипа и воду у вино!.. Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба... Права мала риба!. А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба. Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...

Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.

— А је ли далеко ваша касаба? — запита.

— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.

— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како