обје стране. Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему. Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?

— А шта ти радиш, зете? Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?

— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.

— А продајеш ли вина?

— Јок.

Стари дубоко уздахну.

— Штета, — рече, — црна штета!.. Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити. У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет... Имам и новога, па како ко бегенише. Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...

— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја