И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.

XII.

Перина просидба. Незгоде у полицији.

У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом. Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати. И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.

— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице. Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.

— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?

— Не дозвољавам да проси ђевојку,