— Анђа, ако хоћеш. То је лијепо име, — одговори Благоје.
Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.
— Не ваља, — рече,
— Ђурђа!
— Још грђе.
Љубица!
Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.
— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!
— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.
Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.
— Мираза? Носи и мираза? — запита.
— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића. Кршан и богат чојек!
Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.
— Хајде, да је гледамо! — викну.
Метаподаци
- Женидба Пере Карантана : ELTeC издање
-
Ћоровић, Светозар (1875-1919)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Александра Томашевић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1905 - Мостар
- Лиценца