— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.

— А синоћ?

— Синоћ су куњале.

Перо пође неколико корачаји, па застаде. Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.

— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.

Благоје се укрути као војник и салутира.

— Befehlen!... Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.

— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.

Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.

— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио! Је ли жену? Е то ваља и то ти је паметно!