— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...

— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.

Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.

— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.

— Рано... У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.

Растадоше се обојица, потпуно задовољни. Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.

XI.

Благоје налази за Перу дјевојку.

— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.