Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.

— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... bringen Sie mir zweimal Gansebraten mit Erdapfelsalat, und zweimal Forelle und... haben Sie auch Pilsner Bier?

— Jawohl, bitte...

— Bringen Sie zwei Krugel...

Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.

— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’... Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...

— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде... Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...

Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише. Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит. Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице. Ни мрвица није остављао. Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на