Перо поблиједи.

— Јефтан болестан? — отегну пригушено.

— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити. Каз’о је и да му нико не улази.

— Ни ја? — отегну Перо.

— Ни ти.

Перо се замисли.

— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.

— Није.

— Није га нико ни звао?

— Није.

— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре? Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?

Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.

Доктор је становао готово на крају касабе. Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима. Српски је