Перо поблиједи.
— Јефтан болестан? — отегну пригушено.
— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити. Каз’о је и да му нико не улази.
— Ни ја? — отегну Перо.
— Ни ти.
Перо се замисли.
— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.
— Није.
— Није га нико ни звао?
— Није.
— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре? Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?
Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.
Доктор је становао готово на крају касабе. Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима. Српски је
