свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима... Брука једна!...

И, забринут, оде из механе.

Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара. Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.

— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?

— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?

— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?

— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.

Метаподаци

  • Женидба Пере Карантана : ELTeC издање
  • Ћоровић, Светозар (1875-1919)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Александра Томашевић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1905 - Мостар
  • Лиценца