Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!

— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!... Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...

— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?

Алекса га мрко погледа.

— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?

— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.

— Ти си будала!

Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.

— Ти мени рече да сам будала? Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?

Као по команди сви гости оставише