— рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.

Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.

— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!... Сила је то...

— Шта? Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити... Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...

Алекса се засмија.

— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?

— Сведно. Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?

Алекса уздахну.

— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.

— Не превари он више! — дочека