— Слепи чвор!

— Пре ћеш одбити од камена него од њега!

— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он... Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све. И сад само гледај шта Качерац зна.

— Тако му и треба!

— Тражи посинка преко бела света!

— Ђавола и тражи!

Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:

— Не знате ви шта је Витор казао за наше село... У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање. И рекао је да нема радника човека у нашем селу.

— Чудно ми његово имање!

— Чудан ми и он човек и домаћин!

— Море, глајте посла, шта слушате Витора!

Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:

— Деде, ја те заборавих туде!

— Не заборавио те Бог! Здрав си!

— А ти, шта ми се ти извлачиш?

— Пио сам!

— Здрав буди!

Један од момчадије кијну и стаде пуктати.

— Пис!