брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...

VI

Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића.... Видосав поче удешавати кућу и двориште. Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом. Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи. За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба. Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре. Пошто опраше патос, наместише бабову собу. Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата. Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун. На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка.... И соба замириса чистоћом и босиљком...

У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле