скућио. Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.

Чича Витор је извео читав план за будући живот. Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће. Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове! Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове. Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради. Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете. Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће. Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање. Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.

Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице. Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко. Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак. Бранили су се радом и слогом у задрузи. И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не