неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању. Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансиских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му колико толико. Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи за народ. Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“

— Мора бити нека врло лепа прича?!

— Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.

— То ће имати необично добра утицаја на народ! рекох одушевљен.

— Разуме се, продужи господин министар; — велика и значајна утицаја. Ето, на пример,