— Па то је, како изгледа, нека историска распра?

— Историска, рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом.

— Ви се бавите историјом?

— Ја?! узвикну министар с нешто љутње у гласу... То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.

— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи заиста неразмишљени поступак.

— Не само важна, господине мој, већ најважнија, разумете ли, најважнија! узвикну одушевљено министар и погледа ме значајно, испитујући.

— Сасвим тако! рекох.

— Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како то износи мој колега министар грађевина.

— А и он је историк? прекидох га питањем.

— Надриисторик. Он својим радом на тој