примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.

— Баш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити. До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.

— Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду. Без сумње сте размишљали о каквом важном финансијском питању? приметим.

— Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са господином министром грађевина о једном врло важном питању. Од јутрос сам пуна три часа на томе радио. Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар... Ево показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.

Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађевина. Министар, достојанствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:

„Још две три речи поводом питања: Докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.“