привреде стоструко надокнадити. Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.

— Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду, рекох одушевљено.

— И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пет милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиотека, и један милион на дијурне чиновницима. То је таман пет.

— То сте дивота удесили!... Доста и на библиотеке трошите.

— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати. Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе.

— Дивота! узвикнем с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао схватити.

Министар финансија кад одох да га посетим,