— То вам је дивно, рекох.

— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема!

— Та то је величанствено! узвикнух као одушевљено и узех разматрати књигу правећи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.

Једва сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.

— Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! рекох.

— То су закони, управо рећи, класични. Ни једна земља, верујте, не троши на подизање привреде колико наша земља.

— Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сваке земље.

— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и индустрије у земљи.

— Колики је буџет, ако смем питати, господине министре?

— Лањске године, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...