од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени... Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! додаде министар на завршетку.

— Имате право, господине министре; и странци вам морају завидети на тако мудром уређењу.

Ускоро се поздравим са господином министром и изиђем на улицу.

На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом. Свака од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“

Улица добила нарочити свечан изглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут.

— Шта је ово? упитам радознало једног господина на улици.

— Свечаност. Зар нисте знали?

Метаподаци

  • Страдија. 1 : ELTeC издање
  • Домановић, Радоје М. (1873-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Бранислава Шандрих
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Нова електрична штампарија П. Јоцковића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1902 - Београд
  • Лиценца