хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре лиферације, на којима је зарадио велики капитал.

— У том, вели он, паде кабинет.

— Па сте опет страдали?

— Не, повукао сам се с политичког поља. До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици. Од мене је доста и то. Други нису ни толико чинили... А и уморила ме политика. Шта ће човек да се ломи целог века! Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика.

— Па то ваљда народ бира?

— Па, како да вам кажем?... Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.

Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му:

— Желим да изиђем пред господина министра.

Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећи:

— Чекај! видиш колико ту људи чека?!