веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија. Овакве немогућности и скроз невероватне ствари могу само замислити и у злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.

Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама поче се окупљати свет. Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав глас:

— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!

— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“

Још је вазда било таквих књижица.

Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одликовања. Свет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву слику.

Сутра дан сам морао променити хотел. Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно,