— Нисте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.

— Страдија! додаде и стукну преда мном мало назад.

— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:

— Чиме вас могу служити, поштовани господине?

— Основано је ново звање управника државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја... Ви сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада министар?

— Нисам никада.

— Никад!... узвикну он забезекнут од чуда... Онда на каквом високом положају, са неколико плата.

— Никад.

Виши чиновник као да онеме од чуда. Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити г. министра, и оде.