још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.

— Прекрасно, прекрасно!.. Никад боље!.. Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак. Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.

Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке. Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.

— Напред!

У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства. Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због такве почасти.

— Ви сте странац?

— Странац.

Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:

— Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?