— Колико ти је година?

— Шесет.

— Па још ни један орден?!

— Ни један.

Повикаше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:

— Чујте људи: човек од шесет година без иједног јединог ордена!

Гушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види. Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.

И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.

Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде. Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало, да то учини.

Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин није изгорео.

Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.