груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.

Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца. Сву своју младост претурише сад они у памети. Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће. Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако. Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.

Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор. Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре. Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом. Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.

Још не беше добро ни свануло. Тек што је зора зарудила. После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима. Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.

Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији. Младића и девојака већ беше у изобиљу.

Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће. Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса. Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.

Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.

Метаподаци

  • Харамбаша Мицко : српски војвода и заточеник у Фесану : ELTeC издање
  • Тасић, Димитрије С. (????-????)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Александра Марковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Књижара Томе Јовановића и Вујића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1926 - Београд
  • Лиценца