нигде ништа. Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.

Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.

Они сад журно пођу за трагом. Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена. Они сад појуре свом жестином.

И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.

Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо. Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.

Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.

Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.

До већег сукоба нису дошли. Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле. Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.

Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро. Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја. Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку. Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.

Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли. Мицко им беше већ далеко измакао.

Потера се најзад врати празних шака. Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.

Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне