је да се приберем. А кад се прибрах, онда почеше да се истављају преда ме философска питања, и да искршавају преда мном слике историјских догађаја који су се међу овим зидовима збивали. Каква велелепност! Каква помпа! Какав сјај! И кроз све то, и на крај свега тога, каква трагичност!!

И зашто та трагичност? Зашто да Бог, коме је прва цивилизована хришћанска царевина овај дивни храм посветила, допусти да тај храм хришћански постане турском џамијом?! Каква иронија на православље и на хришћанство уопште! Зар у Цариграду 392 цркве

Грчки историк Паспатис побројава по именце 392 цркве у византијском Цариграду; Диканж вели да их је било 428!

, у којима се десет хиљада које калуђера које мирских свештеника православних кроз векове непрекидно Богу моле, и опет Божји одговор на то све... пропаст православног грчког царства и обраћање Св. Софије у џамију?! Очевидно, Бог се не да подмитити ни ражалити молитвама, жртвама и задужбинама. Његови су закони моралног света тако исто неумитни као и закони физичне природе. Ако људи не ће да воде рачуна о тим законима, Бог сам своје законе поштује. Ко греши тај мора да пати! То је велики закон моралног света. Православни