I.

Први утисци.

Воз којим сам почетком Маја 1900. путовао из Београда у Цариград прошао је ноћу Румелију и Тракију. Знати да пролазим преко Балкана а не видети ништа од Балкана, пунило ме је не само тугом него и неком стравом. Чинило ми се да мора бити да сам ослепио кад пролазећи кроз Балкан не видим Балкан! Дисао сам студеним дахом његовим, напојеним мирисом од снега, и од борове шуме и од свеже сочне траве; чуо сам овда онда жубор воде која се брзо жури преко стења; чинило ми се могао бих га се руком дотаћи, и опет га не могах видети! Осећах празнину неку у души, и изгледало ми је да је ова мрачна ноћ нека пакосна аветиња која ми не да да видим Балкан, и ако га пролазим, јер јој је мило да душу