грчки: „Господ рече: Ја сам врата од тора; ко кроз мене уђе биће спасен, и улазиће и излазиће и наћи ће пашу.“ Високо изнад те бронзане греде (горњег попречног крака у оквиру од врата) има у мозаику израђен Христос; седи на престолу, десном руком благосиље, левом држи јеванђеље на отвореноме листу којега пише: „Мир вам! Ја сам светлост света!“ Десно у округлом медаљону Богородица, лево чини ми се Св. Јован јеванђелист. Десно од престола на споду, до ногу Христових, један цар византијски метанишући обожава Спаситеља

По Фосатију (италијанском архитекту који је год. 1849 — 52. реновисао неке партије у Аја-Софији) она слика представља цара Константина Погоната: по другима је то цар Василије II.

У овом предворју, које већ и само красним својим сразмерама и сјајем својих мраморних зидова изненађује, светлост је умерена и као мало заличена. Ово је очевидно архитекта нарочито тако удесио, да би повисио утисак светлости на онога, који из предворја у цркву ступи. Емин-Ага и млади Хоџа подигоше „јорган“ (јер доиста тако ми изгледаше онај дебели сукнени покривач на вратима) те кроз „царска врата“ ступих У цркву.

Ступих и одмах застадох. Богата струја