цркве до на сам амвон. Ту се прекрсти и дубоко поклони пред царским дверима олтара, подигне руке у вис и гласно узвикне: „Нека је слава Богу, који ме је те велике милости удостојио, да ову цркву довршим! О Соломуне, ја сам те победио!“ Тако је то гласно и јасно узвикнуо, да су му сваку реч чули сви који су још у предворју стојали! И онда и Патријарах с Митрополитима и владикама улази у цркву, и приступа да је свечано освети.

Ово је било на Бадњи Дан године 537. Сутра дан, на први дан Божића, пуштен је и народ на службу у нову цркву Свете Софије. После службе настало је народно весеље. Цар је отворио свој двор грађанима своје престонице, а сиротињи поделио не знам колико товара ситног сребрног новца, и некаквих тридесет хиљада мерица брашна. Весеље је трајало пуних осам дана. Да ли се у веселом оном народу налазио ма један видовит човек, који је могао да види шта ће да се збива у тој истој светлој и светој цркви на дан 29. Маја 1453?! И ако је било таквог видовитог човека, оно што је видео није могао разумети! Мухамед се родио тек на сто година после освећења Јустинијанове Свете Софије.

И вечна младост Св. Софије тек је навршивала прву стотину година, кад српски