освећене водице из Јордана, узиђивали у кров кубета по неку светињу, комадиће од моштију светаца и иначе комадиће од каквих светих ствари и светих споменика. Тако је сазидано највише и најшире кубе у хришћанском свету онога доба; тако је довршена једна од најлепших цркава хришћанских свију времена. Праведно се може рећи, да су Јустинијан и његови архитекти и зидари учинили право чудо већ и самим тим, што је ова нова црква Свете Софије била сасвим готова, и споља и изнутра, пред Божић године 537-ме, дакле за четири године и десет месеци од кад јој је темељ положен!

За цркву Св. Павла у Лондону требало је 35 година, за париску катедралу Нотр-Дам 72 године, за Св. Петра у Риму 120. за катедралу у Милану 500, а за катедралу у Келну 615 година!

То показује како је Јустинијан био велики организатор, а уједно и како је у Цариграду било и људи и грађе, да се такав огроман посао тако брзо сврши!

И ево сад опет један призор историјски! Сјајна литија извија се из цркве Свете Анастасије,

На њеним развалинама је велики везир Мохамед Соколовић подигао џамију која његово име носи, и која је једна од најлепших у Стамбулу.

па полагано и свечано упућује к новој грађевини. Небројни духовници у златотканим одеждама носе свете утвари, иконе