мраморни стубови носе цару; пробирају се кедри ливански, купује седеф и слонова кост, и цар отвара своје ризнице да се из њих носи злато и сребро. Фебруара 23-ћег године 533. цар Јустинијан, уз чинодејство патријарха Епифана, свечано полаже новој цркви камен темељац. И ето десет хиљада раденика под сто надзорника пријањају живо за рад. Сам цар главни је надзорник, па често и скромни раденик, дохватајући у своје руке цигље и леп, и примером својим храбрећи на нову ревност и нове напоре већ уморне раденике. Кад царев пример није био довољан да растера умор, чула би се од некуда, као да с неба долази, дивна музика и песма, те је чудотворно обнављала изнемогле силе у раденика! Анђелско се појање нарочито често чуло за грађења великог кубета. За ово су на острву Роду справљане нарочите, кратке и танке цигље, од некакве шупљикасте и лаке смесе, тако да је пет таквих цигаља једва достизало тежину једне обичне цигље. На свакој од тих кубетних цигљица урезана су била почетна грчка писмена од онога стиха псаламског: „Бог је посреди ње, и не ће се покренути! Бог ће јој помоћи, и то скорим!“ Иза сваког дванаестог реда таквих цигљаних плочица калуђери су, с молитвама, појањем, кадењем и прскањем